Пређи на садржај

Авија B-158

С Википедије, слободне енциклопедије
Авија B-158

Авион Авија B-158
Опште
Намена бомбардерски авион
Посада 3 - 4 члана
Земља порекла  Чехословачка
Произвођач Авија (Avia)
Први лет 11. новембра 1937.
Почетак производње прототип
Статус неактиван
Први корисник  Чехословачка Чехословачко ратно ваздухопловство
Број примерака 1
Димензије
Дужина 12,00 m
Размах крила 16,00 m
Висина 5,20 m
Површина крила 43,00 m²
Маса
Празан 4.300 kg
Нормална полетна 6.600 kg
Макс. тежина при узлетању 7.260 kg
Макс. спољни терет 1.000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 2 х Hispano-Suiza 12Ydrs
Снага 2 x 630 kW
Перформансе
Брзина крстарења 365 km/h
Макс. брзина на Hopt 435 km/h
Долет 1.100 km
Плафон лета 8.500 m
Брзина пењања 420 m/min

Авија B-158 (Avia B-158) је био прототип чехословачког двомоторног лаког бомбардера из 1937. године. Изграђен је само један примерак који је напуштен након немачке окупације Чехословачке у марту 1939.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Цртеж авиона Авија B-158 у 3 пројекције.
Aвион Авија B-158 са ознакама Трећег рајха

Роберт Небесар, главни конструктор фирме АВИА, је 1935. године радио на пројекту двомоторног бомбардера са радијалним моторима. Када је 1936. Авиа почела лиценцну производњу авионких мотора Хиспано-Суиза, Небесар је решио да препројектује започети пројект бомбардера. Авион је први пут полетео 11. новембра 1937.

У лето 1938. прототип је интензивно тестиран. Када је Судетска криза почела у октобру и каснија окупација Чехословачке у марту 1939. године, тестирање је било још у току, кад је B-158 запленила окупаторска Немачка[1][2].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион је био нискокрилни двомоторац металне конструкције са увлачећим стајним трапом, намењен за бомбардовање и извиђање. У зависности од намене авион је имао 3-ро члану или 4-воро члану посаду. Технички опис авиона је направљен према изворима[1][2][3]

Костур трупа био је углавном направљен од дуралуминијума, а у малој мери и од челичних елемената. Оплата трупа је била од дуралуминијумског лима закована закивцима. Кљун авиона је био напраављен од провидног материјала и ту је био смештен навигатор-бомбаш-стрелац. На горњој страни трупа се налазила кабина пилота и радиооператера који је уједно био и стражњи стрелац. Са леве стране трупа налазила су се врата за улаз у авион. У труп авиона су се смештале бомбе или Фото камере. Предвиђено је да извиђачка варијанта у трупу има додатне резервоаре за гориво.

Као погонске јединице коришћена су два течношћу хлађена V распореда 12-то цилиндарска мотора Авиа HS 12Ydr, које су се производили по лиценци француског мотора Хиспано-Суиза 12Ydrs. Запремина овог мотора износила је 36 литара, номиналне снаге 750 KS, а максималне снаге 850 KS. Метални пропелери Хиспано-Суиза Хамилтон са три крака били су подесиви у лету.

Носећа консрукција крила је углавном била направљена од дуралуминијумских профила и отковака а облога од дуралуминијумског лима. Конструкција елерона је била од дуралуминијума а облога од импрегнираног платна. Облик крила у хоризонталној равни је био равнокраки трапез са заобљеним крајем. У вертикалној равни крило је имало изломљени облик: од трупа авиона до мотора крило је имало орјентацију на доле а после мотора према крају, крило је имало орјентацију на горе (овако крило су имали авиони немачки Јункерс Ju 87 и амерички Воут F4U корсер). На изломљеном делу крила налазила се гондола за смештај мотора и ногу стајног трапа. Крила су била опремљена закрилцима којима се управљало хидрауличним путем.

Репни делови авиона су се састојали од хоризонталног стабилизатора на чијим крајевима су били вертикални стабилизатори (авион је имао удвојене вертикалне стабилизаторе). Сви стабилизатори су изведени са металном конструкцијом обложену дуралуминијумским лимом. Сви покретни елементи кормило правца и дубине изведени су као метална конструкција обложена импрегнираним платном. Овакав распоред вертикалних стабилизатора је олакшавао гађање стражњем стрелцу а и побољшавао је маневарску способност авиона.

Стајни трап је класичан, имао је две предње главне ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су се уз помоћ хидрауличног уређаја увлачили у гондоле мотора уназад у току лета, а задњи само усмеравајући точак који се у току лета није увлачио у труп авиона, се налази на репу авиона.

Наоружање

[уреди | уреди извор]

Авион је наоружан следећим стрељачким наоружањем: три митраљеза калибра 7,92 Збројевка постављени у носни, леђни и трбушни положај. Од бомбардерског наоружања могао је да понесе укупно 1.000 kg слободно падајућих бомби, 500 kg бомби у трупу и 500 подвесних бомби (2x500; 4x250). За извиђачку варијанту предвиђене су фотобомбе.

Наоружање авиона: Авија B-158
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 3 x vz.30 Zbrojevka
Број метака 1.000 за сваки митраљез
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе 2x500; 4x250
Укупна маса 1.000 kg
Број тачака за подвешавање 2
Ракетно наоружање (ракете)


Авион је произведен у једном примерку (прототип)

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Развој овог авиона је омео рат. У фази испитивања авиона Чехословачку је окупирала Немачка. Она је заробила овај авион и однела га у тест центар у Рехлину у Немачкој на испитивање. Након подробног тестирања авион је исечен вероватno су га сматрали неперспективним.

Земље које су користиле авион

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Václav Němeček: Československá letadla. Naše Vojsko, Prag 1968, S. 108/109 und 290/291.
  • Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. стр. 132. ISBN 3-7637-5904-2. 
  • Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1939, 2., unveränderte Auflage, J. F. Lehmann, München. . 1937. стр. 223.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]